Slobodan Đorđević iz Ribinca kod Vranja nekada je proizvodio na 12.000 korenova, a danas zbog manjka radne snage 3.000
Kada je pre dve decenije ostao bez sigurnosti koju mu je pružao posao u preduzeću, Slobodan Đorđević iz Ribinca kod Vranja odlučio je da okuša sreću u proizvodnji plavog patlidžana. Povrće koje je tada bilo malo zastupljeno na tržištu pokazalo se kao dobar izbor, pa je od jednog zasada napravio dugogodišnji posao. Danas, uprkos suši, bolestima i manjku radne snage, patlidžan i dalje zauzima važno mesto na njegovom imanju.
Ovo povrće tada je bilo veoma traženo na ovdašnjem tržištu, a proizvodio ga je mali broj proizvođača, pa je Slobodan upravo tu video svoju šansu. Dodatni podsticaj bila mu je informacija da od jednog korena može da se dobije više od pet kilograma roda. Zato se opredelio za proizvodnju najpopularnije sorte plavog patlidžana - klasika, koja je pogodna za proizvodnju na otvorenom polju, piše Agroklub.
Jednostavniji za proizvodnju
Ovoj proizvodnji namenio je njivu sa aluvijalnim zemljištem. Pre oranja je zemljište obilno nađubrio stajnjakom, pa su posle sadnje biljke, uz redovno zalivanje, počele da napreduju kako se samo poželeti može. Zahvaljujući stajnjaku, razvile su snažan korenov sistem i bogatu lisnu masu, toliko da se zemlja između redova gotovo nije mogla videti. Kada su se pojavili prvi ovalni, ljubičasti plodovi, od kojih su neki dostizali težinu od skoro jednog kilograma, znao je da je odabrao pravu sortu.
Kad god bi ih izneo na pijacu, plodovima su se podjednako divili i kupci i prodavci koji su nudili drugo povrće.
- Tada smo ovo povrće proizvodili na 10.000 do 12.000 korenova. Sve što bismo proizveli bez problema bismo prodali na vranjskoj pijaci - priseća se Slobodan.
Ovalni ljubičasti plodovi, od kojih su neki dostizali težinu od skoro jednog kilogramaIstiče da u ovoj proizvodnji nikada nije imao većih problema. Ona je, kako kaže, bila mnogo jednostavnija od proizvodnje paprike, pa je zbog toga svih ovih godina intenzivno gajio plavi patlidžan na svom imanju.
Ova biljka pripada grupi samooplodnih vrsta, može da se opraši uz pomoć vetra i insekata, a odlikuju je i otpornost na sušu i bolesti, kao i visok prinos.
PREPORUKA
Od porodične bašte do ozbiljnog posla - U Čeneju uzgajaju povrće bez „hemije“
analiza
U zemlji šljive zasadili lavandu - Brat i sestra iz Čačka imaju proizvod koji osvaja tržište
savet
Masline u Srbiji preživljavaju zimu uz neobičan trik - Prokupčani se dosetili kako da ih zaštite od mraza
vest
Kilogram i dalje 150 dinara
Ko zna kakve bi sve uspehe Slobodan postigao u ovoj proizvodnji da nije došlo do osipanja radne snage na njegovom gazdinstvu. Zbog toga je poslednjih godina bio primoran da smanji površinu pod ovom kulturom.
Ove sezone plavi patlidžan proizveo je na oko 3.000 korenova. Prve plodove prodavao je po ceni od 150 dinara za kilogram, koliko je koštao i prošle godine. Očekuje da će cena u narednom periodu padati, a do toga bi moglo da dođe čim leskovački povrtari počnu da dopremaju svoj patlidžan na vranjske pijace.
- I po ovoj suši biljke su formirale lepe plodove. U početku sam zasad zalivao svaki drugi dan, a sada svaki treći. Nažalost, u fazi cvetanja na korenovima se pojavila plamenjača, ali sam uspeo da je na vreme zaustavim - kaže Slobodan.
Kako dodaje, imao je problema i sa krompirovom zlaticom, koja voli da se hrani sočnim listovima patlidžana. Kupci najviše vole sortu klasikUprkos tome, ovaj proizvođač povrća nada se dobrom prinosu i ove godine. Zasađeni korenovi puni su cvetova, pa bi berba mogla da traje sve do prvog mraza.
Prošle godine proizveo je oko osam tona plavog patlidžana. Među njima se našlo čak 13 sorti različitih boja i oblika - od kruškastih i loptastih do poluloptastih, kao i onih koje podsećaju na krastavac. Na ovaj način Slobodan je želeo da obogati svoju ponudu. Međutim, kupci su, po ustaljenoj navici, najčešće birali sortu klasik, sa kojom već imaju pozitivno iskustvo, kao i beli patlidžan, koji je nekima ukusniji od plavog. Zbog toga je ove godine odlučio da proizvodi uglavnom klasik, uz nešto manju količinu belog patlidžana.
Ostavi komentar