Otkupa vune gotovo da nema, pa vuna završava kao otpad, dok se istovremeno njena primena u građevinarstvu i industriji sve više razvija. Stručnjak savetuje uzgajivače da zaradu traže u preradi i krajnjem proizvodu.
Ovca je nekada domaćinu donosila zaradu na više načina - od jagnjadi, mleka i sira do vune. Danas je situacija potpuno drugačija: šišanje jedne ovce košta od 400 do 450 dinara, dok kilogram vune vredi svega oko 35 dinara. Pošto u Srbiji gotovo da nema otkupa, vuna najčešće završava kao otpad.
Stručnjak za ovčarstvo i uzgajivač Miloš Janković rekao je za RTS da je upravo nedostatak otkupa jedan od najvećih problema sa kojima se domaći ovčari suočavaju.
- U našim krajevima otkupa vune nema, baca se. Kratak period je bio njenog izvoza i bila je kakva-takva cena, ali sada nema nikakvog otkupa - rekao je Janković.
Prema njegovim rečima, vuna ima primenu u tekstilnoj i građevinskoj industriji. Posebno ističe njena izolaciona svojstva, ali upozorava da Srbija takve proizvode uvozi, dok se domaća vuna baca.
Problem nije samo ekonomski. Vuna često završava na deponijama, ali se odlaže i u prirodi, pored reka i potoka, što predstavlja i ekološki problem.
Od vune nema zarade
Cena vune danas je toliko niska da uzgajivači često nemaju računicu ni da je čuvaju. Sa druge strane, šišanje jedne ovce košta nekoliko stotina dinara, pa trošak šišanja višestruko premašuje vrednost dobijene vune.
Janković smatra da je situacija u ovčarstvu najbolji pokazatelj šireg problema sa životom na selu. On svoje domaćinstvo u Donjoj Sabanti kod Kragujevca nije usmerio samo na uzgoj ovaca, već i na preradu mesa i proizvodnju ovčijih proizvoda.
PREPORUKA
Smeštaj i hrana obezbeđeni, plata solidna i opet niko ne želi da radi
vodic
Gazde po selu dobro plaćaju, a nema ko da radi - Posao od kog može lepo da se zaradi
vest
Na Staroj planini postavljena prva solarna ograda protiv vukova - Stado sada ne čuvaju samo pastirski psi
vest
Zarada je u krajnjem proizvodu
Janković savetuje drugim uzgajivačima da, ako žele da od ovčarstva naprave održiv posao, ne treba da se oslanjaju samo na prodaju sirovine.
- Krajnji proizvod je važan kada živite na selu - istakao je Janković, navodeći da je sve manje stanovnika u selima i da mladi uglavnom ne žele da ostanu na selu.
Prema njegovom mišljenju, oni koji ipak odluče da se bave poljoprivredom moraju da razmišljaju o tome kako da svoj proizvod prerade i plasiraju krajnjem kupcu.
- Ko se i dalje odlučuje za taj put, neka se potrudi da plasira krajnji proizvod, to je jedino rešenje - smatra Janković.
U Evropi vuna ima svoju namenu
Janković kao primer navodi pojedine evropske zemlje, gde se vuna mnogo bolje koristi. U Engleskoj se, prema njegovim rečima, koristi za proizvodnju đubriva i u građevinarstvu, dok se u Skandinaviji vuna prerađuje i koristi na različite načine. Tokom boravka u Skandinaviji, gde je bio član tamošnjeg udruženja ovčara, prvi put je video i tradicionalnu tehniku pustovanja vune.
- Više se vuna koristi u Evropi, iako bi trebalo da smo zemlja vune - zaključuje Janković.
Problem, međutim, ostaje isti - dok Srbija vunu baca jer za nju nema organizovanog otkupa, proizvode od vune i izolacione materijale istovremeno uvozi.
Ostavi komentar