Američki ministar finansija Skot Besent želeo je da spusti prinose na državne obveznice i tako pojeftini zaduživanje. Umesto toga, prinos na ključne desetogodišnje obveznice prešao je pet odsto, dok kritičari upozoravaju da su njegovi potezi dodatno zakomplikovali situaciju.
Skot Besent ušao je u Trampovu administraciju sa velikim iskustvom na finansijskim tržištima i snažnim ugledom na Volstritu. Kao ministar finansija preuzeo je važnu ulogu u ekonomskoj politici, ali se njegov pokušaj da utiče na ogromno tržište američkih državnih obveznica za sada nije odvijao prema planu.
Besent je početkom prošle godine najavio da želi da prinos na desetogodišnje američke obveznice spusti ispod četiri odsto. Umesto toga, referentni prinos je u utorak nakratko prešao 5,04 odsto, prvi put od 2007. godine.To nije samo podatak koji zanima finansijska tržišta. Prinosi na američke državne obveznice utiču na cenu brojnih drugih oblika zaduživanja.
Kada rastu, skuplji mogu postati stambeni krediti, zajmovi za mala preduzeća, ali i finansiranje američke države.
Intervencija nije donela očekivani efekat
Besent je prošlog meseca iznenadio Volstrit intervencijom kojom je na kraju utrostručen obim otkupa američkih državnih obveznica. Ideja je bila da se smiri tržište i izvrši pritisak na prinose. Međutim, prinosi su sada viši nego pre intervencije.
- Potpuno je podbacio. Ako ništa drugo, ovo je možda pogoršalo problem - rekla je Hardika Sing, ekonomska strategkinja kompanije Fundstrat.
Tim Mehedi iz Access/Macro, bivši zvaničnik Federalnih rezervi u San Francisku i Međunarodnog monetarnog fonda, ocenio je da su podaci jasni i da je potez imao suprotan efekat od očekivanog. Problem nije samo u tržištu obveznica.
Tramp i Besent obećali su da će smanjiti američki budžetski deficit na tri odsto BDP-a. Umesto toga, deficit se kreće oko dvostruko višeg nivoa, i to u trenutku kada je nezaposlenost niska.
Tokom saslušanja pred poslanicima, Besent je priznao da prinos na desetogodišnje obveznice odražava veliki broj faktora, ali i da je potreba za rešavanjem budžetskog deficita jedan od njih.
PREPORUKA
Zlato treću nedelju u plusu - Ponovo juri rekord
vest
Koliko su bogati članovi Trampovog kabineta?
vest
Čuveni investicioni bankar upozorio - Počinje nuklearni finansijski rat
analiza
Milijarde dolara protiv tržišta vrednog 32 biliona
David Vesel iz Instituta Brukings smatra da bi intervencija Ministarstva finansija mogla da bude opravdana ako tržište ne funkcioniše kako treba i ako je istovremeno prate mere za sređivanje državnih finansija.
- Ali ovo nije vanredna situacija izazvana problemima u funkcionisanju tržišta. To je politički nezgodan rast prinosa - rekao je Vesel.
Američko Ministarstvo finansija najavilo je otkup obveznica vredan šest milijardi dolara. Međutim, Ed Jardeni iz kompanije Yardeni Research ukazuje da je to gotovo zanemarljiv iznos u odnosu na tržište američkih državnih obveznica vredno oko 32 biliona dolara.
Istovremeno, kamatne stope na stambene kredite u SAD, koje su usko povezane sa prinosom na desetogodišnje državne obveznice, dostigle su najviši nivo od juna 2025. godine.
Možete da se kladite protiv mene
Uprkos pritisku tržišta, Besent nije odustao od samouverenog nastupa. Govoreći na Univerzitetu Južni Metodist, poručio je trgovcima da raspolaže informacijama koje oni nemaju.
- Imam asimetrične informacije... Možete da se kladite protiv mene ako želite - rekao je.
Njegov nastup iznenadio je ekonomistu Holca-Ejkina, koji je ocenio da takvo izazivanje trgovaca nije mudro.
Besent se pritom suočava i sa širim ekonomskim posledicama politike Trampove administracije. Prošlogodišnji trgovinski rat uzdrmao je tržište obveznica i povećao pritiske povezane sa inflacijom, dok je ovogodišnji sukob sa Iranom dodatno uticao na troškove života i nervozu na finansijskim tržištima, piše CNN.
Ostavi komentar